U centru za razvijanje usluga u saobraćaju možete dobiti uslugu stručnog, pravičnog i sveobuhvatnog veštačenja saobraćajne nezgode.
Ko može naručiti veštačenje?
- Javna tužilaštva i Sudovi
- Kompanije, Komore, udruženja, saobraćajne organizacije:
– za potrebe vođenja disciplinskih postupaka,
– za određivanje povreda radnih dužnosti,
– za utvrđivanje doprinosa za nastalu štetu i
– za procenu nastale štete
- Zainteresovane stranke – fizička lica (okrivljeni, oštećeni ili njihovi zastupnici)
– za potrebe disciplinskog postupka,
– za potrebe upravnog postupka,
– za potrebe prekršajnog postupka,
– za potrebe krivičnog postupka
– za potrebe parničnog postupka (U parničnom postupku prema novom ZPP teret dokazivanja se prenosi na parnične stranke i svaka stranka je dužna da iznese činjenice i predloži dokazivanje na kojima zasniva svoj zahtev ili kojom osprava navode i dokaze suprotne strane. Prema tome obaveza tužioca je da uz tužbu dostavi sve dokaze, pa i nalaze veštaka, koji govore u prilogu one tvrdnje koja je izneta u tužbi i tužbenom zahtevu).
Sta podrazumeva veštačenje saobraćajne nezgode?
Sve aktivnosti koje se sprovode na planu povećanja bezbednosti saobraćaja, zasnivaju se na analizi saobraćajnih nezgoda. Ovo istraživanje saobraćajnih nezgoda najčešće se vrši uglavnom iz dva osnovna razloga i to:
- pribavljanja dokaza u sudskom postupku,
- da bi se definisale, propisale i primenile mere pomoću kojih se mogu smanjiti, ili ublažiti negativne posledice saobraćajne nezgode.
Analiza saobraćajne nezgode koja se sprovodi u postupku veštačenja daje odgovore na ova pitanja, posebno ako se u postupku veštačenja detaljno rekonstruišu tok i dinamika odvijanja nezgode i utvrđuju svi uzroci i posledice saobraćajne nezgode.
Veštačenja u Centru za razvijanje usluga u saobraćaju vrše se sa ciljem da se u celosti utvrdi uzrok, posledice i tok nezgode.
Na osnovu iznetog, ciljevi rekonstrukcije- veštačenja saobraćajnih nezgoda mogu se definisati na sledeći način:
- rekonstrukcija nezgode sa ciljem utvrđivanja uzroka nezgode, izazivača nezgode, posledica nezgode i definisanje toka i dinamike nezgode koja se odvija u određenoj situaciji, pod dejstvom ili u sadejstvu sistema v – v – p – o.
- Rekonstrukcija nezgode sa ciljem utvrđivanja uticaja tehničke neispravnosti vozila ili uticaja puta i okoline na dinamiku kretanja vozila ili ponašanje vozača;
- Rekonstrukcija nezgode sa ciljem ispitivanja bezbednosti i pouzdanosti vozila ili njegovih delova analizom deformacija, obima oštećenja, biomehaničkih podataka i uzroka povreda;
- Rekonstrukcija nezgode sa ciljem istraživanja načina na koji su mogla nastati određenja oštećenja na vozilu (po obimu, vrsti i lokaciji);
- Rekonstrukcija nezgode sa ciljem utvrđivanja lica koje je upravljalo vozilom;
- Rekonstrukcija nezgode sa ciljem ispitivanja uzroka požara na vozilu;
- Rekonstrukcija realnih nezgoda sa ciljem provere eksperimentalno ili računski utvrđenih zakonitosti u deformisanju, kretanju, odbačaju i sl.
Za raspravljanje činjenica u sudskim postupcima koji se bave oblastima Saobraćaja, Transporta i Bezbednosti saobraćaja (a najčešći pojavni oblik su svakako saobraćajne nezgode) angažuju se stručnjaci – eksperti saobraćajno-tehničke struke,odnosno Veštaci za oblast saobraćaj-transport-bezbednost.
Stručnjaci – eksperti najčešće za raspravljanje bitnih činjenica vrše veštačenje.
Veštačenjem se traži ekspertiza (franciski ‘’expertise’’), stručni pregled, odnosno ispitivanje, koje vrši ekspert, odnosno veštak. Ekspert (lat. ‘’expertus’’- iskusan, vešt) je stručnjak koji dobro poznaje određenu oblast i može da vrši veštačenje iz te oblasti.
Veštačenje-ekspertiza može se definisati i kao kreativna aktivnost na utvrđivanju činjenica, uz korišćenje naučnih, tehničkih dostignuća, a u skladu sa važećim pravilima struke i propisa uz korišćenje iskustva i veštine za uočavanja i čitanje tragova.
Od veštaka saobraćajne struke se najčešće traži kompleksna analiza saobraćajne nezgode, da bi se pomoću nje rekonstruisao tok odvijanja nezgode po karakterističnim fazama. Pri tome se veštaku daju na proučavanje i ocenu svi podaci sudskog spisa (uviđajna dokumentacije, izveštaj o vanrednom tehničkom pregledu vozila, izjave svedoka i dr.). Ređe se od veštaka traži nalaz i mišljenje samo o nekim elementima nezgode (utvrđivanje brzine učesnika nezgode, određivanje mesta sudara, utvrđivanje tehničke ispravnosti vozila, utvrđivanje uticaja neispravnosti vozila na uzrok, tok ili posledice nezgode i slično).
Zahtevi naručioca veštačenja opredeljuju obim i cilj rekonstrukcije nezgode koja se vrši u veštačenju. Veštak u takvim slučajevima vrši izbor i primenu metoda i postupaka koja bi, zavisno od cilja i zadataka rekonstrukcije, omogućila da što pouzdanije formira i argumentuje odgovore na postavljena pitanja. Za ovakav način rada veštaku se daju osnovni polazni elementi kao činjenice predmeta veštačenja. 
Krajnji produkt ove kretaivne aktivnosti jeste Nalaz i stručno mišljenje veštaka, koji mora biti izrađen istinito, jasno, nedvosmisleno i saglasno zadatku veštačenja..
Veštak je dužan da čuva tajnu i ne daje podatke ili obaveštenja o onome što je saznao prilikom veštačenja ili iz spisa predmeta i na drugi način u spornoj stvari nikom osim naručiocu veštačenja.
Prilikom veštačenja saobraćajnih nezgoda koriste se i savremene metode kompjuterske simulacije, istraživanja i rekonstrukcije saobraćajnih nezgoda (Virtual CRASH, CARAT–Computer Aided Reconstruction of Accedents in Traffic; PC–CRASH–A Simulation program for Vehicle Accedents; Analizer–Pro; Arsoftware; WinCRASH i drugi).
